Клиника за одрасле бави се опсервацијом, дијагностиком и лечењем менталних поремећаја, као и превенцијом менталних поремећаја и унапређењем менталног здравља одраслих особа оболелих од различитих психичких поремећаја, спроводећи ванболничке и болничке активности у оквиру организационих јединица Клинике.
Први контакт пацијената успоставља се преко Одељења за специјалистичко-консултативне прегледе Клинике за одрасле, где се ментални поремећаји дијагностикују и успоставља се база података о пацијентима.Пријем на Клинику обавља се преко тима Одељења специјалистичко-консултативне прегледе.
У оквиру Клинике примењује се биопсихосоцијални приступ, уз укључивање породице и социјалног окружења (радна средина, школа, центар за социјални рад, правосудни органи). Виши ниво пружања услуга (индивидуална, породична, групна и окупациона терапија, социотерапија, фармакотерапија), пружа се у оквиру следећих организационих јединица:
- Клиничко одељење за психотичне поремећаје - 45 постеља
- Клиничко одељење за кризна стања и афективне поремећаје – капацитета 29 постеља, отвореног типа
- Дневна болница за одрасле
- Дневна болница за психотичне поремећаје
- Дневна болница за неуротичне поремећаје и поремећаје личности
- Дневна болница за афективне поремећаје
Одељење за специјалистичко-консултативне прегледе у оквиру којег су:
- Кабинет за брак и породицу
- Кабинет за перинатналну и репродуктивну психијатрију
- Кабинет за судску психијатрију
- Кабинет за треће доба
- Кабинет за психотерапију
Начелник Клинике за одрасле:
Прим.др сц. мед.др Весна Стефановић спец. психијатрије
Главна медицинска сестра Клинике за одрасле:
Биљана Иванковић, вмс, специјалиста струковна сестра
Одељење за психотичне поремећаје
Шеф Одељења за психотичне поремећаје:
Прим. др сц. мед. др Весна Стефановић спец. психијатрије
Главна медицинска сестра Клиничког одељења за психотичне поремећаје:
Мaријана Павловић, вмс
Контакт телефон – 011 / 3307 - 614
Клиничко одељење за психотичне поремећаје се бави стационарним третманом одраслих пацијената са психотичним и афективним поремећајима, као и поремећајима личности у декомпензацији. Основни циљеви су детаљна дијагностичка обрада и тимско сагледавање стања пацијената, у складу са којим се врши регулација акутних погоршања и перзистирајуће симптоматологије, уз успостављање психоедукације, социјалне активације, интеграције, и побољшања степена општег функционисања. У склопу детаљне експлорације и третмана се, поред пацијената, укључују и њихове породице, а по потреби и остатак социјалног окружења. Наведено се постиже персонализованим, на доказима заснованим, фармакотерапијским и психотерапијским приступом, као и различитим облицима радно – окупационог третмана. Дијагностичко – терапијски процес се спроводи под дефинисаним условима боравка на одељењу, уз информисани пристанак пацијената или старатеља о хоспиталном лечењу.
Клиничко одељење за психотичне поремећаје је капацитета 45 места подељених у оквиру 3 категорије здравствене неге – интензивна, полуинтензивна и стандардна нега.
Клиничко одељење за кризна стања и афективне поремећаје
Шеф Клиничког одељења за кризна стања и афективне поремећаје:
Доц. др Бојана Пејушковић, спец. психијатрије
Главна медицинска сестра :
Оливера Лаолац, вмс
Контакт телефон: 011 / 3307 - 519
На клиничком одељењу за кризна стања и афективне поремећаје одвија се лечење поремећаја расположења, анксиозних поремећаја и других сличних непсихотичних поремећаја. Лечење се одвија применом савремене и индивидуализоване фармакотерапије, супортативне психотерапије и разним видовима групне терапије (групна психотерапија, радно-окупациона терапија, филм терапија, арт терапија, музикотерапија, психоедукативне групе, групе са социјалним радником).
Применом поменутих метода лечење постиже се не само побољшање клинчке слике пацијената, већ и успостављање адекватнијег општег функционисања и усвајање здравијих образаца понашања.
Клиничко одељење за кризна стања и афективне поремећаје је капацитета 29 места.
Дневна болница за одрасле
Шеф Дневне болнице за одрасле:
Доц. др Милутин Костић, спец. психијатрије
Главна медицинска сестра:
Зорица Молдован, струковна медицинска сестра
Контакт телефон:011 3307-620
Дневна болница за одрасле бави се опсервацијом, дијагностиком, лечењем, рехабилитацијом психотичних поремећаја, неуротичних поремећаја и поремећаја личности, као и афективних поремећаја. Према потребама пацијената врши се избор терапијских метода, и то: фармакотерапија, супортивна психотерапија, групна психотерапија (аналитичког и системског усмерења), индивидуална психотерапија (аналитичког, когнитивно-бихејвиоралног и системског усмерења), породична психотерапија, групна социотерапија, окупациона терапија, рекреативна терапија, релаксациона групна терапија.
Дневна болница за одрасле обухвата три организационе јединице:
- Дневну болницу за неуротичне поремећаје и поремећаје личности,
- Дневну болницу за психотичне поремећаје,
- Дневну болницу за афективне поремећаје
Дневна болница "Б" секција
Шеф Дневне болнице:
Клин. асист. др сц. мед. др Маја Милосављевић, спец. психијатрије
У оквиру Дневне болнице за неуротске поремећаје и поремећаје личности лече се пацијенти који имају дијагностиковане поремећаје из спектра анксиозних поремећаја (социјалне фобије, генерализовани анксиозни поремећај, панични поремећај са/без агорафобије и др.), опсесивно компулзивни поремећај, реакцију на тежак стрес и поремећај прилагођавања, као и дисоцијативни поремећај. Такође, пацијенти са дијагнозом поремећаја личности у посебним индикационим ситуацијама могу бити пацијенти ове секције. Специфичности рада у секцији подразумевају примену интегративног третмана, психосоцијалног и фармаколошког. На доказима заснована психотерапија спроводи се у виду интервенција когнитивно бихејвиоралне терапије и аналитички оријентисане психотерапије у малим групама, као и супортивна терапија, психоедукација и социо интервенције. Лечење је индивидуализовано, са високо персонализованим приступом. Спроводи се у индивидуалним и групним сеансама. Фармаколошко лечење подразумева савремену, на доказима засновану терапију.
Дневна болница за неуротске поремећаје и поремећаје личности је капацитета 25 места.
Дневна болница " Ц" секција
Шеф Дневне болнице за психотичне поремећаје:
Клин. асист. др сц. мед. др Вања Мандић-Маравић, спец. психијатрије
Дневна болница за психотичне поремећаје бави се терапијом широког спектра психотичних поремећаја, и коморбидитетних стања (најчешће поремећаја расположења). Основни метод лечења који се примењује у дневној болници за психотичне поремећаје јесте фармаколошка и супортивна терапија, која је усмерена на лечење основних симптома поремећаја, социјалну активацију и побољшање опште функционалности. У складу са наведеним циљевима, примењују се специфично усмерени теапијски приступи: радно-окупациона терапија, терапија филмом, рекреативна терапија, психоедукација и социо интервенције. Лечење је индивидуализовано, са високо персонализованим приступом. Фармаколошко лечење подразумева савремену, на доказима засновану терапију.
Дневна болница за психотичне поремећаје је капацитета 25 места.
Дневна болница " А секција"
Шеф Дневне болнице за афективне поремећаје:
Доц. др Милутин Костић, спец. психијатрије
Дневна болница за афективне поремећаје се бави терапијом поремећаја расположења, као и коморбидитетних стања (најчешће анксиозних тегоба и поремећаја). Примарни метод лечења је супортивна терапија, групна и индивидуална, као и друге методе групног рада (мале групе, радно-окупациона терапија, рекреативна и релаксациона психотерапија), уз примену психоедукације и социо интервенција. Лечење је индивидуализовано, са високо
персонализованим приступом. Фармаколошко лечење подразумева савремену, на доказима засновану терапију. Наведене методе лечења омогућавају постизање клиничког побољшања и промену у обрасцима функционисања (радом на променама животних навика и понашања). У складу са наведеним, циљ третмана у ДБ “Д” секцији није само актуелно побољшање, већ боље опште функционисање, које ће трајати и по повратку у животно и пословно окружење.
Одељење за специјалистичко консултативне прегледе одраслих
Шеф одељења:
Прим. др сц. др Олга Чоловић, спец. психијатрије, субспецијалиста психотерапије
Главни медицински техничар одељења за специјалистичко консултативне прегледе: Златко Вујин, виши медицински техничар
Одељење за специјалистичко – консултативне прегледе је структурисана служба која се фокусира на амбулантно психијатријско лечење. Одељење пружа психијатријску и психолошку дијагностику, као и психотерапију и фармаколошки третман. Тимови Одељења за специјалистичко-консултативне прегледе сагледавају случајеве пацијената са сложеним дијагностичким и терапијским проблемима и учествују у процени за упућивање на болничко лечење.
У оквиру овог одељења раде следеће организационе јединице:
- Кабинет за брак и породицу
- Кабинет за репродуктивну и перинаталну психијатрију
- Кабинет за судску психијатрију
- Кабинет за треће доба
- Кабинет за психотерапију
- Кабинет за клиничке студије
Кабинет за брак и породицу
Шеф кабинета за брак и породицу:
Прим др сц. мед. др Сања Николић спец. психијатрије, системски породични психотерапеут
Чланови Тима су:
- Прим. др сц. мед. др Сања Николић, спец. психијатрије, системски породични психотерапеут
- Јелена Јанковић, дипломирани социјални радник
- Хана Кораћ,психолог
Информације: 011 / 3307-534
Мултидисциплинарни састав тима Одсека за брак и породицу пружа клијентима различите интервенције дијагностичког, психотерапијског, саветодавног и психоедукативног типа у циљу заштите породице на више различитих нивоа – терапијском и превентивном.
Активности Кабинета за брак и породицу су:
- Брачна и породична терапија породица;
- Европски акредитована едукација из системске породичне терапије;
- Саветодавни рад са породицама;
- Саветодавни и психоедукативни рад са родитељима;
- Група родитеља са ментално оболелим чланом, психоедукативна група;
Кабинет за репродуктивну и перинаталну психијатрију
Шеф Кабинета за перинаталну и репродуктивну психијатрију:
Клин. асист. др сц. мед. др Маја Милосављевић, спец. психијатрије
Чланови тима Кабинета су:
Кл. асист. др Маја Милосављевић, др сци мед, специјалиста психијатрије
Др Милица Везмар спец. психијатрије
Јована Баћигалупо,психолог
Tel: +381 11 33 07 660 е-mail: perinatal@imh.org.rs
Тим кабинета за перинаталну и репродуктивну психијатрију је мултидисциплинаран, бави се дијагностиком, као и терапијским, саветодавним и психоедукативним радом са женама током планирања и трајања трудноће, као и у првој години након порођаја. Третман подразумева медикаментозну терапију, партнерску, групну или индивидуалну психотерапију и саветовање у зависности од индивидуланих потерба пацијенткиња. Благовремена процена и одговарајуће интервенције у раду са женама које имају психичке тегобе у перинаталном периоду од кључног је значаја за постизање и унапређење њиховог здравља, за развој адекватног односа мајке и новорођенчета, као и складнијег породичног функционисања.
Флајер (пдф) - Кабинет за репродуктивну и перинаталну психијатрију
Кабинет за судску психијатрију
Шеф Кабинета за судску психијатрију:
Прим. др Слободан Симић, спец. психијатрије, субспецијалиста судске психијатрије
Кабинет за судску психијатрију бави се судском психијатријом која представља специјалну грану психијатрије, са задатком проучавања и формирања критеријума за процену душевног стања особа и њихових способности у склопу судских поступака и сагледава и тумачи психичке феномене и менталне поремећаје за потребе правне теорије и праксе. Кабинет за судску психијатрију обавља следеће: судско-медицинско вештачење из области делатности Института, а у складу са Правилником о начину и поступку вештачења у Институту: процену психичког стања особа које су у судском спору индивидуалну процену психичког стања, развоја и функционисања детета, адолесцента и одрасле особе; процену капацитета за адекватно учешће у судском поступку и изражавање аутентичног мишљења детета по питањима из предмета спора процену постојања и степена зависности од алкохола и других психоактивних супстанци код деце, адолесцената и одраслих вештачења списа судског поступка остале процене стања менталног здравља странака које су у судском спору, из домена делатности Института за ментално здравље.
пружање психијатријских здравствених услуга одређеним особама, на предлог суда мултидисциплинарна едукацијa кадрова из области судске психијатрије и мултидисциплинарни научно-истраживачки рад из области судске психијатрије.
Кабинет за треће доба
Шеф Кабинета за треће доба:
Др Љубица Видић, специјалиста психијатрије, субспецијалиста судске психијатрије
Кабинет за треће доба, у склопу Одељења за специјалистичко-консултативне прегледе Клинике за одрасле Института за ментално здравље, отворен је априла 2007. године са идејом да пружа свеобухватну психијатријску помоћ и лечење особама изнад 65 година живота, али и свима онима који желе да ублаже неминовне психолошке процесе последњих неколико декада живота.
Не постоји особа која није прошла кроз фазе туговања током растанака или губитака, која није страховала са разлогом (некада и без њега), којој се није догодило да заборави значајан датум, догађај или договор… Не постоји човек који сваке ноћи лако усни, добро спава и устаје одморан… Некада смо мање или више усамљени, некада се тај доживљај пренагласи… Свега овога смо понекад свесни, али понекад и не.
Уколико Ви или чланови Вашег непосредног окружења приметите нешто од поменутих ситуација или стања… обратите нам се. Нисте једини. Имамо решење јер поседујемо знање, стручност и искуство актуелних и пређашњих генерација…
КАКО?
Концепт рада у Кабинету за треће доба осмишљен је као тимски рад стручњака различитих специјалности на превентиви, унапређењу и неговању менталног здравља оних који то желе, као и на препознавању и уклањању ризика од разболевања у мери коју допушта савремена наука.
Терапијска активност подразумева лечење психијатријских поремећаја у диспанзерским условима. Третман се састоји у примени лекова, подршци, корекцији понашања, индивидуалном или групном раду, укључујући и чланове породице.
Кабинет за психотерапију
• Психотерапија у оквиру Кабинета за психотерапију је саставни, интегративни део лечења пацијената у Институту за ментално здравље. Не спроводи се самостално (без паралелног психијатријског лечења), пошто је Институт за ментално здравље превасходно психијатријска институција.
• Ординирајући психијатар прави прву процену индикација и подобности за психотерапију након најмање три психијатријска прегледа, уколико сматра да је медицински оправдана и да пацијент поседује основне услове подобности за психотерапију упутиће га на психотерапију код психотерапеута, као саставном, паралелном делу психијатријског лечења у Институту.
• Дефинитивну процену подобности и корисности пружања неког облика психотерапије поставља психотерапеут током прве две сеансе.
• Због велике потражње постоје листе заказивања.
У Институту за ментално здравље, у оквиру Кабинета за психотерапију спроводи се више терапијских модалитета психотерапије; ради могућности пружања психотерапијске услуге што већем броју пацијената сви набројани психотерапијски модалитети су временски ограничени:
1.Кратка психоаналитичка психотерапија:
терапеути: психолог Соња Ђорђевић, специјалиста медицинске психологије, психоаналитичар; прим. др Олга Чоловић, др сци, специјалиста психијатрије, субспецијалиста психотерапије (члан Тренинг комитета ДППС-а).
2. Кратка јунгијанска психотерапија:
терапеути: Др сц. психолог Светлана Здравковић, специјалиста медицинске психологије, јунгијански аналитичар (члан ИААП, ИГАП, СДПИ);
Мр сци. др Љубица Замуровић - Дунђеровић, психијатар. Завршила едукацију Међународне Асоцијације за Аналитичку Психологију (ИААП) за јунговског аналитичара. Члан САД, Provisional Member IAAP.
За оба наведена психотерапијска модалитета: сеансе трају 45 минута, једном недељно, трајање терапије је 24 сеансе. Процена подобности пацијента за ову психотерапију, између осталог, подразумева да пацијент има капацитет и мотивацију да активно учествује у промишљању психолошке позадине свог проблема, да има капацитет за ментализацију и успостављање објектних односа и задовољавајуће его снаге које спречавају ризик за дубљу декомпензацију; третирају се сви облици неуротичних поремећаја (укључујући и депресивне), виши ниво организације поремећаја личности, кризна стања и животни проблеми; не третирају се болести зависности, психотични поремећаји, особе са интелектуалном инсуфицијенцијом, особе које су актуелно суицидалне и/или са аутодеструктивним импулсима, поремећаји исхране у акутној фази, антисоцијални поремећај личности, психооргански синдром.
Поред наведеног, психолог Светлана Здравковић ради и са особама које имају сексуалне дисфункције. Третирају се облици сексуалних дисфункција који нису узроковани органским факторима или болешћу (недостатак или губитак сексуалне жеље; сексуална аверзија и одсуство сексуалног уживања; неуспешност гениталне реакције; оргазмичка дисфункција; превремена ејакулација; неоргански вагинизам; диспареунија без органског узрока; друга и неспецификована сексуална дисфункција која није узрокована органским поремећајима или болешћу; конфузија сексуалног идентитета). Искључујући критеријуми обухватају: депресивност - уколико пре депресивне епизоде није било сексуалних поремећаја; коришћење лекова који имају могуће нус-ефекте везане за сексуалну дисфункцију: пре коришћења тих лекова није било сексуалне дисфункције; ниво интелектуалних способности који је испод просека; недостатак извесног интроспективног капацитета; психотични процес или психотична декомпензација; суицидалност; злоупотреба психоактивних супстанци. Могуће је укључење партнера у третман у оквиру Саветовалишта за брак и породицу и заједнички рад на решавању проблема. Особе са нејасним психосексуалним идентитетом (адолесценти, као и одрасли) такође могу бити укључени у третман.
3. Психодинамски оријентисана психотерапија подршке: спроводе је психоаналитички и јунгијански психотерапеути; подразумева помоћ у решавању разних кризних стања и животних проблема, сеансе трају 30 минута, једном недељно, трајање терапије је 3-10 сеанси (уговор о трајању терапије се прави на почетку терапије); процена подобности пацијента за овај вид психотерапијске подршке мање је захтеван у односу на кратку психоаналитичку и кратку јунгијанску психотерапију.
4. РЕБТ психотерапија (рационално емотивно бихејвиор психотерапија):
терапеут: Доц психолог Ивана Перуничић, РЕБТ психотерапеут
сеансе трају 40-50 минута, трајање терапије је од неколико сеанси до 18 месеци (у зависности од врсте проблема); третирају се сви облици неуротичних поремећаја (укључујући и депресивне), кризна стања и животни проблеми, не третирају се: суицидалност, интелектуална инсуфицијенција, болести зависности, сексуалне дисфункције, поремећаји исхране у акутној фази.
5. Групна психоаналитичка психотерапија:
терапеути: психолог Јелена Ристић Дока, специјалиста медицинске психологије, групни психоаналитичар, (члан Етичког одбора ДГАБ-а).
Рад у малој групи пацијената са неуротичним и граничним поремећајима, група има до осам чланова, трајање 90 минута, једном недељно, временско трајање групе: две године.
• Информације
Телефон: 011 33 07 534 - мед.сестра Ружица Матејић
Шеф Кабинета за психотерапију:
Прим. др сц мед. др Олга Чоловић, специјалиста психијатрије, субспецијалиста психотерапије
Шеф Одељења за специјалистичко консултативне прегледе Клинике за одрасле:
Прим. др сц мед. др Олга Чоловић, специјалиста психијатрије, субспецијалиста психотерапије
Начелник Клинике за одрасле:
Др сц. мед др Весна Стефановић, специјалиста психијатрије
Директор Института за ментално здравље:
Проф. др Милица Пејовић Милованчевић
Кабинет за клиничке студије
Институт као врхунска наставно научна и здравствена установа у нашој земљи изводи различите индустијски спонзорисане клиничке студије. Ове студије се симултано одигравају у великом броју других центара у свету на различитим земљама и различитим континентима. Учешће у клиничким студијама је добровољно и у је складу са постулатима добре линичке праксе. Клиничке студије се изводе тек након добијања сагласности како одговарајућих регулаторних тела Републике Србије тако и сагласности Централног Етичког одбора. У институту се изводенеуролошке студије, психијатријске студије на адултној популацији и дечије психијатријске студије. Студије изводе квалификовани стручњаци Иститута и едуковане медицинске сестре. Посебна пажња и брига посвећује се учесницима студија што уз најсавременије и најпотпуније праћење соматског (нпр бројне лабораторијске и интернистичке претраге) поред психијатријског стања пацијента гарантује највећи ниво неге и третмана учесника студија.
Шеф Кабинета за клиничке студије :
Доц.др Чедо Миљевић, спец. психијатрије, научни сарадник
Контакт: тел 011/3307643
Документи:
Фотографије:
